ПРИЈАВА НЕЛЕГАЛНОГ ПРОМЕТА ПРОИЗВОДА

ПРИЈАВИТЕ НЕУСАГЛАШЕНОСТИ И НЕЛЕГАЛНИ ПРОМЕТ ПРОИЗВОДА

Чињеница: Преко 80% српског тржишта јаких алкохолних пића се налази у сивој зони промета.

Чињеница: Однос домаћих и страних вина у HORECA сектору у Србији је 30:70 у корист страних вина.

Чињеница: Преко 80% меда на тржишту Србије су фалсификати!

Сива економија, која се често назива “црно тржиште” или “неформална економија”, има значајан утицај на тржиште јаких алкохолних пића у Србији. Овај феномен обухвата све нелегалне, непријављене и недекларисане активности укључене у производњу, дистрибуцију и продају алкохолних пића. Постоје различити фактори који доприносе постојању и расту сиве економије у овом сектору.

Прво, недостатак адекватне контроле и регулације такође олакшава ширење сиве економије. Недовољна контрола и кажњавање незаконитих радњи омогућавају илегалним актерима да слободно делују и избегавају пореске обавезе, чиме се нарушава фер конкуренција и легална тржишна динамика.

Друго, социјална и економска нестабилност такође доприноси ширењу сиве економије. Многи људи који се суочавају са тешком економском ситуацијом могу се окренути илегалним активностима да би преживели. Ово може укључивати илегалну производњу или дистрибуцију алкохолних пића ради остваривања прихода без формалне регистрације или опорезивања.

Треће, непостојање регулатива и стандарда који ће додатно дефинисати услове за пуштање у промет акцизних производа.

Четврто, високе пореске стопе на алкохолна пића често стварају подстицај за илегалне активности. Прекомерни порези на легално произведена пића често резултирају вишим ценама за потрошаче, што отвара могућност илегалним произвођачима да понуде јефтиније алтернативе на црном тржишту. То посебно важи за јака алкохолна пића, која су позната по високим акцизама.

Пето, сива зона промета јаких алкохолних пића у угоститељском сектору (ресторани, кафићи и кафане).

Последице сиве економије на тржишту јаких алкохолних пића су вишеструке. Прво, држава губи значајан део пореских прихода, што може негативно да утиче на финансирање јавних услуга и инфраструктуре. Друго, квалитет и безбедност производа су често упитни у сивој економији, излажући потрошаче ризику конзумирања неисправних или потенцијално штетних пића. Такође, легални произвођачи трпе конкуренцију илегалних актера који не морају да се придржавају истих стандарда и прописа.

У циљу сузбијања сиве економије на тржишту јаких алкохолних пића, кључно је појачати регулативу, појачати инспекцијске активности и казнити оне који се баве незаконитим радњама. Такође, важно је радити на смањењу пореског оптерећења легалних произвођача како би се смањила мотивација за прелазак на црно тржиште. Само координисаним напорима државе, привреде и потрошача може се постићи одрживо и праведно тржиште јаких алкохолних пића у Србији.

ПРИЈАВИТЕ НЕЛЕГАЛАН ПРОМЕТ И ПРОИЗВОДЕ СУМЊИВОГ ПОРЕКЛА

Уколико имате доказе у виду фотографија, личних података физичких или одговорних лица у прекршају, локацију или манифестацију на којој се обавља нелегалан промет јаких алкохолних пића од стране физичких лица, направите фотографије и пошаљите нам информације о месту и времену на следећем линку.

Уколико сумњате да је мед, вино или јако алкохолно пиће на тржишту Србије лошег квалитета или сумњате да је у питању фалсификат, пошаљите нам информације о месту и времену на следећем линку.

Примљене информације ће се поделити са Удржењем потрошача са који Кластер “УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ” има сарадњу и узети у разматрање током наредног испитивања тржишта од стране Удружења потрошача.

Наш правни тим ће поднети пријаве надлежним органима и пратити даљи ток догађаја у службеном току >