САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОД ДАНА 08.01.2024.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ КЛАСТЕРА ПОШТЕНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ХРАНЕ И ПИЋА ”УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ”

Поштовани суграђани и суграђанке,

Кластер ”Уједињени за квалитет” издаје саопштење за јавност везано за активности и догађаје из претходних 6 месеци.

Како је раније било саопштено од стране Удружења ”ПОКРЕТ ПОТРОШАЧА ЗА КВАЛИТЕТ ХРАНЕ”, а на основу њихове спроведене акције испитивања тржишта меда, вина и воћних ракија на територији Србије током септембра и октобра 2023. године, а која је спроведена у складу са Законом о заштити потрошача, утврђено је да је преко 88% испитиваних узорака меда, 89% испитиваних узорака вина, као и преко 90% испитиваних узорака воћних ракија у највећим трговинским ланцима неусаглашено са регулативом, односно да су у питању фалсификати ових производа, јер је детектовано присуство шећера другог ботаничког порекла (мед), присуство додате воде и присуство етанола другог ботаничког порекла у узорцима вина и ракијама.

О овим налазима се писало у медијима скоро два месеца. Министарство пољопривреде које је надлежно за спровођење система контроле хране на тржишту Србије, се огласило једном кратком изјавом, али иза тога није дошло до епилога, односно након више од 4 месеца, јавност није упозната са резултатима њихових ванредних контрола.

У међувремену, Кластер ”УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ” је два пута упутио позив министарки пољопривреде, госпођи Јелени Танасковић да нас прими на састанак како бисмо заједно почели да радимо на решавању наведених проблема, али и након два позива, одговор из Министарства пољопривреде је изостао.

Такође пред сам крај године (2023) објављен је и извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) под насловом „Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Безбедност хране у Републици Србији“”.

Комплетан извештај је доступан на следећем линку: https://www.dri.rs/izvestaj/12588

У извештају се између осталог закључује да:

  • Србија не користи у потпуности расположиве капацитете Националне референтне лабораторије, а да је за испитивања безбедности хране у другим лабораторијама од 2019. до 2022. године издвојено 1,8 милијарди динара.
  • се ангажују лабораторије мимо конкурса, иако то закон захтева, па се јавља ризик да испитивања обављају оне које не испуњавају услове у погледу искуства, резултата и благовремености.
  • плански и законодавни оквири у области безбедности хране нису у потпуности успостављени, јер оперативни циљеви нису детаљније разрађени, значајне области нису у целости регулисане, попут превара у вези са храном, општих услова за безбедност хране и услова хигијене хране у пословању храном, и друго.

ДРИ је утврдила да, такође, нису донети ни програм и планови управљања кризним ситуацијама у области безбедности хране.

Ревизори у свом извештају указују и да лабораторије, које су обављале лабораторијска испитивања у склопу службених контрола из оквира надлежности инспекцијских служби Министарства здравља, нису изабране путем конкурса.

Према Закону о безбедности хране, лабораторијска испитивања у области безбедности хране у поступку службене контроле могу се уступити лабораторијама (службене лабораторије) путем конкурса које расписују Министарство пољопривреде, односно Министарство здравља. Конкурсом се ближе прописују услови које морају да испуне службене лабораторије за лабораторијска испитивања у области безбедности хране и хране за животиње, у складу са својим надлежностима. Међутим, лабораторије, које су обављале лабораторијска испитивања у склопу службених контрола из оквира надлежности инспекцијских служби Министарства здравља, нису изабране путем конкурса и са њима нису закључени уговори.

Због свега наведеног јавља се ризик да лабораторијска испитивања обављају лабораторије које не испуњавају услове у погледу искуства, резултата и благовремености.

Ревизори су такође навели и да је Република Србија једна од земаља чланица Мреже за пријављивање превара у вези са храном. Контакт тачке за Републику Србију налазе се у Групи за означавање хране, шеме квалитета пољопривредних и прехрамбених производа (у оквиру Одсека за означавање хране, шеме квалитета пољопривредних и прехрамбених производа и органску производњу, који се налази у Сектору за пољопривредну политику Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде) и Управи за ветерину.

Ревизори, међутим наводе и закључују да увидом у обавештења која су јавно доступна на порталу Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње, односно контакт тачке нису издале нити једно обавештење о утврђеним преварама у вези са храном, а други вид обавештавања јавности није успостављен. Представници Управе за ветерину у договору са руководиоцем и прес службом Министарства, обавештавају јавност у вези са резултатима спроведених акција путем средстава јавног информисања и објављивањем информација на својој званичној страници. Међутим, једино обавештење о повлачењу из промета неисправно декларисаног пекарског меда је од 20. априла 2016. године“, указује ДРИ.

У извештају се такође истиче да одговорна лица Министарства пољопривреде наводе да није постојало посебно обавештавање јавности о откивеним преварним радњама, „већ да су објављени само општи извештаји о спроведеном надзору на интернет страници Министарства“.

Ревизори такође истичу да представници Одељења санитарне инспекције наводе да о откривеним преварама у вези са храном, у сарадњи са службом за контакте са јавношћу Министарства здравља, јавност обавештавају путем званичне интернет странице Министарства, али да се после одређеног времена обавештења бришу, те тренутно не постоје докази о објављеним обавештењима јавности у вези са откривеним неправилностима.

Посебан акценат у Ревизорском извештају је стављен на преваре са храном, где се наводи да област превара у вези са храном није у потпуности законски регулисана, а што утиче на негативну перцепцију потрошача о систему безбедности хране.

Ревизори закључују да су преваре у вези са храном заступљене и у Републици Србији. Међутим, поступање надлежних органа по овом питању није у потпуности уједначено и о њима јавност није у довољној мери обавештена, јер у законској регулативи није прецизно дефинисан појам ”преваре у вези са храном”, као ни обавеза правовременог обавештавања јавности.

Иако не постоји јединствена дефиниција превара у вези са храном, ДРИ даље објашњава да, у складу са стручном литературом у овој области, превара у вези са храном представља „кривотворење, намерну замену или додавање супстанце у производ, у сврху повећања очигледне вредности производа или смањења трошкова његове производње ради стицања економске користи“. Дакле, реч је о намерној обмани купца када је у питању квалитет и садржај хране коју жели да купи.

Број инцидената, односно превара у вези са храном, увећава се из године у годину, тако је у свету идентификовано 60 одсто више инцидената у периоду између 2011. и 2012. године, него у периоду од 1980. до 2010. године.

У ревизорском извештају посебно је наглашено да је Министарство додељивало послове без конкурса, односно да у периоду од 2019. до 2022. године није расписало конкурс за избор лабораторија за лабораторијска испитивања у области безбедности хране, у поступку службене контроле и са њима закључило уговоре, иако су у поступку службених контрола у току 2019. године лабораторије биле ангажоване.

ДРИ наводи: „Укупно извршена средства за ове намене износе 62.748.000 динара. Лабораторијска испитивања обављале су лабораторије: ИЗЈЗ за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, ИЗЈЗ Војводине Нови Сад, ИЗЈЗ Ниш, ИЗЈЗ Крагујевац, ГЗЗЈЗ Београд, ЗЗЈЗ Шабац, ЗЗЈЗ Врање, Енолошка станица Шабац, Завод за млекарство Београд, Анахен д. о. о. Београд, ЦИН – Београд, Еко-лаб д. о. о. Београд, ЕКОЛАБ д. о. о. Нови Сад, МИПХЕМ д. о. о. Београд, ПРОФИ ЛАБ д. о. о. Београд и РЕА ЛАБ д. о. о. Београд”.

Према наводима представника Министарства здравља, пренос средстава је извршен по налогу санитарног инспектора, у складу са чланом 12 и чланом 70 Закона о безбедности хране.

Акција испитивања тржишта на преваре у храни коју је спровело Удружење ”ПОКРЕТ ПОТРОШАЧА ЗА КВАЛИТЕТ ХРАНЕ” је само потврдило све ове наводе до којих је дошла и независна државна ревизорска институција, односно да систем контроле хране на територији Републике Србије практично не постоји.

Такође, морамо да нагласимо да посебно забрињава чињеница да Дирекција за националне референтне лабораторије Републике Србије оперативно није на нивоу на ком би требало да буде, с обзиром на то да се ради о највишем контролном телу система контроле хране у Србији.

Напомињемо такође да је ДНРЛ током 2020. и 2021. године (пре непуне 3 године) имала комплетно постављену модерну лабораторију за изотопска испитивања и утврђивање економских превара у храни која је била спремна за акредитацију, али да је уговор о сарадњи био отказан у тренутку када је требало да се спроведу активности на терену и држава крене у решавање проблема економских превара на тржишту, а што се показало да директно утиче и на конкурентност домаћих произвођача, подизање капацитета легалних и регистрованих произвођача, подизања животног стандарда грађана Републике Србије, бољој заштити државног буџета Републике Србије и равномерније пуњење државног буџета, итд.

Наш Кластер поштених произвођача хране и пића занима зашто тај пројекат није спроведен до краја, када је технологија која је била постављена у ДНРЛ била препозната од стране великог броја стручњака у свету као напредна и са огромним потенцијалом да се реше проблеми са нелојалном конкуренцијом на терену и заштити национално тржиште од економских превара које нам се преливају из увоза, а што је управо акција Удружења ”ПОКРЕТ ПОТРОШАЧА ЗА КВАЛИТЕТ ХРАНЕ” и потврдила.

Узимајући у обзир изјаве надлежних да је Удружење ”ПОКРЕТ ПОТРОШАЧА ЗА КВАЛИТЕТ ХРАНЕ” анализе радило у неовлашћеној лабораторији, ипак на основу Решења Управе за ветерину Министарства пољопривреде Број: 323-06-04179/2023-05 од 05. јула 2023. (у Прилогу) и Решења Број 323-06-04179/2023-05/2 од 13. јула 2023. (у Прилогу), види се да је лабораторија АНА ЛАВ ДОО ПАНЧЕВО  уписана у Регистар правних лица и предузетника који обављају ветеринарску делатност, као и да исуњава услове прописане члановима 2,3, 10, 14, 15 и 18 Правилника о условима у погледу објеката, опреме, средстава за рад као и стручног кадра које мора да испуњава лабораторија („Службени гласник РС“, број 45/10) за хемијска испитивања безбедности хране и хране за животиње утврђених у обиму акредитације. Као таква лабораторија АНА ЛАБ је ЈЕДИНА лабораторија у Србији која такву свеобухватну анализу може да уради у овом тренутку. Истовремено министарка пољопривреде не одговара на захтев да распише нови конкурс како би се та напредна и иновативна анализа којом се можемо дичити пред светом ставила на листу овлашћених, као и чињенице да је, према ДРИ, Министарство годинама радило анализе хране управо у неовлашћеним лабораторијама, поставља се питање зашто и коме у Министарству смета новоакредитована метода, призната и проверена у најбољим лабораторијама света?

Такође наглашавамо да је аналитичка метода и технологија ЕИМ-ИРМС која је РАЗВИЈЕНА у Републици Србији од стране Ивана Смајловића и која је акредитована од стране Акредитационог Тела Србије у склопу обима акредитације лабораторије АНА ЛАБ, а која је коришћена у испитивању аутентичности меда, вина и воћних ракија са тржишта Србије препозната и од стране званичних институција Уједињених Нација (Међународне агенције за атомску енергију – ИАЕА) и да је ИАЕА недавно САМОИНИЦИЈАТИВНО контактирала и већ упутила званични позив г-дину Ивану Смајловићу и АНА ЛАБ-у да се прикључе и помогну у решавању детекције економских превара у храни на глобалном нивоу. ИАЕА је укључила АНА ЛАБ на међународни пројекат ИАЕА у којем учествује 27 држава чланица УН, где ће АНА ЛАБ помоћи страним експертима из званичних истпитуција других држава да се боре са преварама на њиховим националним тржиштима. ИАЕА већ увелико тражи решења за испитивање аутентичности хране која ће омогућити свим земљама света да се укључе у ове акције у намери да се заштити међународна трговина и омогући формирање међународних јавних база података које ће моћи да користе све земље света, као и технологије које ће решити детекцију економских превара у храни.

Из свих ових навода, пошто је ситуација и више него алармантна, пошто ресорно Министарство никако не реагује на наше позиве да се одржи састанак у Министарству, и да се крене са решавањем проблема на тржишту, ми смо затражили и пријем код Председника Републике господина Александра Вучића да нас лично саслуша и да помогне у решавању ових великих проблема које имају домаћи лојални и поштени произвођачи, као и сви грађани Републике Србије који су уједно и потрошачи и захтевају да знају шта им се свакодневно пласира и нуди на тржишту.

Са поштовањем,

Управни одбор Кластера „УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ“

Екон. Иван Станковић,
Председник Кластера „УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ“
мejл адреса: ujedinjenizakvalitet@gmail.com
Контакт: +381698433276

ПРИЛОГ:

  1. Решење Управе за ветерину, Министарства пољопривреде Републике Србије, број: 323-06-04179/2023-05 од 05. јула 2023.
  2. Решење Управе за ветерину, Министарства пољопривреде Републике Србије, број: 323-06-04179/2023-05/2 од 13. јула 2023.